Pas kroz istoriju…

Da nastavim…da bi detaljno upoznali pse malo ću se osvrnuti na istoriju psa. Pas se smatra za najstarijeg sisara-mesoždera pripitomljenog od strane čoveka. Zajednička istorija psa i ljudi traje više od 10 000 godina. U početku su psi bili divlji i njihovi preci su vukovi. Protekle su hiljade vekova pre nego što je dovršen porces pripitomljavanja vuka i pre nego što je čovek stekao spretnog pratioca u lovu, izuzetnog njuha i sluha.Psi su veoma obdareni sposobnošću prilagodjavanja koja se retko sreće, veoma su dobri trkači i plivači, budni čuvari, instiktivni zaštitnici, druželjubivi. Pas deli čovekovu avanturu već nekih 10.000 godina. Posle praistorijskog perioda, oko III milenijuma, pas je u starom Egiptu bio predmet pravog kulta, a njegov ubica podlegao je smrtnoj kazni. Egipatski bog, Anubis, božanstvo sa glavom psa ili šakala, služilo je kao vodič u zagrobni život. Takođe hrtovi, baseti i ogromni psi pratili su svuda faraone, imali su pravo na sahranu, a i sada se mogu naći mumificirani u sarkofazima. Isto tako i u grčkoj mitologiji, psi su bili svete životinje pa npr. pas Kerber čuva podzemni svet, Homer, u Odiseji, priča kako verni Argos umire od emocija idt…I u antičkom Rimu se spominju psi. Poznata je legenda gde je osnivače Rima dojila vučica Martia.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pored nje u Rimu se javljaju sveti psi koji čuvaju Vulkanove pećine. U to doba pas se najčešće dresirao za čuvanje straže i kuće. Dokaz, da su bili čuvari, jesu natpisi na mozaicima rimskih kuća gde može se pročitati:cave canem(„pazi se psa“). Kada kreće u osvajanje Galije, 56. pre n.e, Julije Cezar vodi psa, neprijatelja lavova i bikova po rimskim arenama, čija će se loza razgranati po čitavoj Evropi. Malo voljeni od judeo-hrišćanske civilizaciie, psi su takodje smatrani nečistim od muslimana, za koje je njihovo ime najgora uvreda. U Francuskoj je situacija bila sasvim drugačija. Francuski srednjovekovni gospodari stavljaju svoje pseće kompanjone pod zakonsku zaštitu. Oko 1650, monasi sirotišta Gran-Sen-Bernar u Alpima odgajaju jednu rasu; najpre čuvar, bernardinac, koji je dresurom kasnije postao spasilački pas, nije nikada podbacio. U Srednjem veku razlikuju se hrtovi, prepeličari, psi koji leže i laju i koji, prema svojoj ulozi, dobijaju odgovarajuću hranu: iznutrice za krvne goniče i nikako ne ovčetinu za ovčarske rase.


3 comments


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s