O mačkama…

Mačka je kućna životinja, mali mesožder i sisar  iz porodice Felis i veruje se da je njen predak bila divlja afrička mačka (Felis silvestris lybica) tj. studija iz 2007. pokazuje da sve linije od kojih domaće mačke vode poreklo potiču od nekoliko (do pet) samopripitomljenih afričkih mačaka sa Bliskog istoka, približno 8000. p.n.e. Mačke su bliskoj vezi sa ljudima i dele zajedničku istoriju već hiljadama godina, tačnije 9.500 godina. Mačke se razlikuju po sortama a samim tim i po boji i fizičkom izgledu. One su vešti grabljivci i veoma dobri lovci i za ishranu love preko 1000 različitih vrsta životinja. Veoma su pametne i obogaćene instinktom i inteligencijom koja mački daje sposobnost da nauči neke stvari (npr. gde da vrši nuždu, kako da otvori vrata…). Pored toga, mačka ima i još jodno čulo tj. asocijativno sećanje koje omogućava mački da rešava novi problem upoređujući ga sa već doživljenim. Na taj način bez problema razumeju međusobne odnose između pojedinih događaja i reaguju na nove, do tada nepoznate situacije. Komunikacija je kod mačaka interesantna. Naime, mačke se sporazumevaju mirisima, „govorom tela“ i glasom. Mirisne signale koriste kako u direktnim susretima tako i na velike udaljenosti. Za to potrebne mirise luče u lojnim i znojnim žlezdama, a prenose ih trljanjem, grebanjem i urinom na predmete, biljke ili osobe. Tzv. „govor tela“ je veoma interesantan. Mačke svoje emocionalno stanjemogu da pokažu i pomoću tela, držanjem i pokretima celog tela i repa. Pritom, određenu ulogu ima i način na koji drže uši kao i sužavanje i širenje zenica. O raspoloženju mačke se puno toga može zaključiti po načinu na koji drži rep. Ako ne žele da skrenu pažnju na sebe, stoje po strani, rep sasvim usprave i izbegavaju pogled prisutnih. Jako savijen vrh uspravnog repa znači prijateljski pozdrav ili ponekad unapred radovanje nečemu što očekuju od čoveka. Podignut rep sa lagano savijenim vrhom znači radost, zadovoljstvo ili napetost. Nakostrešen rep znak je pretnje i agresivnosti, dok mahanje repom odražava nesigurnost i neodlučnost, a ne kako se još i danas misli, ljutnju. Uglavnom,  glas mačke koriste  kako bi naglasile govor tela. Frktanjem i režanjem izražavaju strah i agresivnost, dok glasom koji podseća na gugutanje goluba dozivaju mačiće. Mjaukanje je najtipičniji zvuk koji mačka koristi. On može da ima različita značenja, zavisno od načina i situacije u kojoj se mačka njime koristi. Mačke koje nisu udomaćene izbegavaju mjaukanje da ne bi time skrenule pažnju mogućih neprijatelja na sebe. Još jedan zvuk je izrazito svojstven mačkama i najčešće je znak ugodnosti i zadovoljstva. To je „predenje“. Predenje, trljanjem uz telo i visoko dignutim ravnim repom mačke po pravilu šalju signale pomirljivosti i izražavaju želju da otklone nečiju agresivnost. Međutim, mačke predu i kada ih nešto boli kako bi time same sebe malo utešile. Npr, neke mačke intenzivno i glasno predu za vreme koćenja mladunaca. Pošto je odomaćivanje relativno skoro, mačke takođe mogu samostalno da žive i u divljini, često formirajući manje kolonije. Povezanost ljudi i mačaka je dovelo do njenog pojavljivanja u mitologijama i legendama u mnogim kulturama (u egipatskoj, kineskoj…)


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s