~Prošlost konja~

Konj je, kao i pas, čovekov veliki prijatelj. Još od antičke Grčke konji su se koristili za zabavu, rekreaciju i lov, ali i za ratovanje. Ali, od svih domaćih životinja konj je poslednji pripitomljen zbog svoje veličine i neukrotive prirode. On je izazivao divljenje ljudi još u davnoj prošlosti, pa su tako nastale mnoge legende i verovanja o konjima. Jedno od prvih verovanja održalo se sve do danas: u mnogim delovima sveta potkovica konja se smatra simbolom velike sreće.

A jedan od poznatijih konja u mitologiji je CENTAUR – polu konj, polu čovek. Centaur je bio miljenik bogova, pa ga je jedan od njih (Jupiter) posle smrti postavio među zvezde. ZLATOROG ili JEDNOROG se veoma često pominje u starim pričama i legendama. To je bio prelepi beli konj sa jednim uvrnutim zlatnim rogom posred čela. Legenda kaže da je Zlatorog pomoću svog roga mogao da izleči bolesne i oživi umrle. A u jednoj priči iz srednjeg veka kada Zlatorog potopi svoj magični rog u prljavu i zagađenu vodu, ona se prečisti i postane dobra za piće.

I PEGAZ je takođe bio krilati konj koji se često pominje u pričama iz prošlosti. Nije ni čudo, bio je veliki miljenik muza i boginje Atine. Ali najpoznatiji konj u istoriji je svakako TROJANSKI KONJ,opevan  u mnogim epovim, pričama p ai filmovima. Legenda za Trojanskog konja počinje još u staroj Grčkoj, gde je živela prelepa Helena. Ona je toliko bila lepa da se u nju zaljubio i trojanski princ  Paris koji ju je kasnije oteo i odveo u Troju. Helenin muž Menelej, kao i ostali Grci koji su je mnogo voleli, 10 godina su na razne načine pokušavali da je vrate, ali uzaludno jer nikako nisu moglu ući u Troju. Ali onda su se Grci dosetili i od delova svojih brodova napravili velikog drvenog šupljeg konja i u njega su se sakrili. Zatim su konja poneli kao poklon  Parisu kao izraz dobre volje posle desetogodišnjeg ratovanja. Paris je, ne sluteći ništa, primio ovaj poklon i stavio ga na glavni trg – jer je, po njegovom mišljenju,  simbolizovao pobedu nad Grcima. Ali usred noći, kada je sve bilo mirno, vojnici su izašli iz drvenog konja i otvorili vrata Troje da bi ostali Grci ušli. Te noći se povela bitka, Troja izgorela a Helena spašena. I dan danas se održala legenda o trojanskom konju i on je simbol upornosti i hrabrosti, ali i velike i istrajne ljubavi.

Konj nije bio samo inspiracija u ratovanju, već je bio tema brojnih književnih i likovnih dela i nalazi se u istoriji i mitologiji mnogih naroda. Prema srpskoj tradiciji bez dobrog konja nema ni dobrog junaka. Otuda u narodnim junačkim pesmama konji ne zaostaju po hrabrosti i podvizima za junacima koji su ih jahali.Takvi su Damjanov Zelenko, Hajduk-Veljkov Kušlja, krilati Jabučilo Vojvode Momčila, Šarac Kraljevića Marka, Đogin Banović Strahinje, Ždralin Miloša Obilića.Najpoznatiji mitološki konj je krilati Pegaz, rođen iz ljubavi Posejdona i Gorgone koji je imao zadatak da prenosi munje i gromove Zevsu. Postao je simbol umetnosti, prvenstveno pesništva.Jedan od poznatijih konja u istoriji je Bukefal, konj vojskovođe Aleksandra Makedonskog. Incitat (Brzonogi), konj imperatora Kaligule, nikada nije izgubio trku i zbog svojih zasluga bio je proizveden u građanina Rima a kasnije i u senatora. Kao jednom od najpoštovanijih Rimljana podignuta mu je konjušnjica od mermera. U književnosti epitet najpoznatijeg pripada Rosinanti, konju Don Kihota iz istoimenog Servantesovog romana.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s