Izumrele životinje

Izumrle životinje

Životinje koje su nekad hodale Evropom

Pećinski medved

Izumro pre 27,500 godina. Naziv je dobio zbog činjenice da su njegove kosti nalažene uglavnom u pećinama širom Evrope (jedan čitav skelet je pronađen u Risovačkoj pećini u Aranđelovcu i može se videti u njihovom muzeju). Razlog njegovom izumiranju treba tražiti u više faktora koji su na to uticali. Poslednje ledeno doba je uticalo na to da nestanu biljke koje su bile osnova ishrane pećinskih medveda, a neka novija istraživanja pokazuju da je opadanje njihove populacije bilo postepeno za vreme dugog niza godina. Isključuje se uticaj čoveka, jer nas je u to vreme bilo premalo da bismo mogli da ih ugrozimo izlovljavanjem. Čak se pretpostavlja da smo ih izbegavali. S druge strane, izgleda da su neandertalci obožavali pećinske medvede, jer su nađene kosti poređane u specifičnom redu u pećinama za koje se zna da su neandertalci nastanjivali.

Urus

Urus je bila vrsta velikog govečeta. Bili su visoki oko 2 metra i teški jednu tonu. Nema ih od 1627.godine, a najvažniji razlog njihovog izumiranja je lov. Pravo da love ove velike životinje je ograničeno prvo na plemstvo a kasnije samo na kraljevske porodice. Kako je populacija urusa nestajala i lov je prestao, a za lovokradice je uvedena smrtna kazna. Međutim, bilo je kasno. 1627.godine poslednja ženka je uginula prirodnom smrću u Poljskoj. Da se ljudi ni na tome ne zaustavljaju, dokazali su Šveđani kojima je lobanja poslednjeg urusa bila interesantan ratni plen za vreme švedske invazije na Poljsku, tako da se ona i sada nalazi u Švedskoj. Početkom XX veka, dva nemačka naučnika su pokušala selektivnim parenjem domaćeg govečeta da dođu ponovo do urusa i rezultat toga je Hek goveče koje samo podseća na impozantnog urusa.

Kaspijski tigar

Kaspijski tigar je živeo u Jermeniji, Azerbejdžanu, Turskoj, Mongoliji, Iranu, Tadžikistanu, Kazakstanu… Poslednji  je viđen krajem pedesetih godina prošlog veka tako da se to računa kao period njihovog izumiranja, iako postoje neproverene tvrdnje da su i kasnije ubijani u Kini i Turskoj. Ruska vlada je žestoko radila na njihovom uništenju za vreme melioracije zemljišta početkom XX veka. Smatralo se da nema mesta za tigrove u njihovim planovima i ruski vojnici su imali naređenje da ubiju sve tigrove oko Kaspijskog jezera i to je sprovedeno vrlo efikasno. Kada je istrebljenje bilo skoro sasvim izvršeno, seljaci su počeli da krče šume i sadili pirinač i pamuk. Zbog svega toga, kaspijski tigar se povlačio prvo u šumovite krajeve, pa u močvare oko velikih reka i na kraju u planine, gde je i skoro sasvim izvesno izumro. Još uvek postoje priče očevidaca da tigrovi postoje u šumama Turkmenistana, ali naučnici nemaju nijedan čvrst dokaz da se te priče i potvrde.

Dlakavi nosorog

Dlakavi nosorog je izumrla vrsta koja je živela u severnim stepama Evrazije i preživela poslednje ledeno doba. Odrasli primerci su bili preko 4 metra dugački i 2 metra visoki. Lov ljudi i neandertalaca se često navodi kao jedan od uzroka njihovog istrebljenja. Drugi navode da je klimatska promena koja je nastala posle ledenog doba imala za rezultat istrebljenje mnogih životinja, pa i dlakavih nosoroga u tom periodu.

Irski Elk ili Džinovski jelen

Irski Elk je bio najveći jelen koji je hodao Zemljom. Njegovi rogovi su dostizali i do 3,5 m u rasponu. Smatra se da je nestao pre 7700 godina. Kod elkova je postojala stroga seksualna selekcija u kojoj su pobeđivali mužjaci sa najvećim rogovima što je dovelo do toga, kako su neki smatrali, da telo elka nije moglo više normalno da funkcioniše zbog težine i veličine rogova. Ta teorija je opovrgnuta, ali rogovi ovom jelenu su izgleda ipak došli glave. Velike količine kalcijuma i fosfata su bile potrebne za formiranje rogova, a kada se desila klimatska promena promenila se i vegetacija, tako da jelen nije mogao da dobije dovoljne količine minerala. Izlovljavanje i bolest slična osteoporozi su glavni uzroci istrebljenja elkova.

Velika njorka

Velika njorka je živela u hladnim vodama duž obale Irske, Islanda, Norveške, Velike Britanije, SAD, i Kanade. Ove ptice su bile odlični plivači, međutim, kada bi se našle na suvom bile su veoma trapave i lak plen za ljude koji su ih lovili zbog hrane, perja, ali i za muzeje i privatne kolekcije. Lov traje sve do polovine 19.veka kada je u Škotskoj ubijen poslednji primerak.

Životinje koje su nekad hodale Azijom

Džinovski jednorog

Džinovski jednorog ili Elazmoterijum je bio vrsta džinovskog nosoroga koji je živeo samo u Aziji. Bio je 2.7m visok, 6m dugačak a samo rog je bio 2 metra velik. Postoje nedoumice u vezi sa izgledom ove zveri. Prva je manje bitna: da li je bio prekriven krznom ili je više nalik na današnje nosoroge. Druga već sa sobom nosi mitove, narodne priče i legende: naime, džinovskom jednorogu nikad nije pronađen fosil roga. To je samo pretpostavka i deo lokalnih priča. U Kini postoji drevna priča o jednorogu zi koji je pomagao sudijama u odluci ko je krivac, jer je navodno legendarni kineski jednorog bio nepogrešiv u otkrivanju krivaca, a svoj izbor je označavao tako što je nevinog poštedeo a drugog probadao rogom. Iako se veruje da je Elazmoterijum izumro u praistoriji, postoje priče da je ova životinja opstala mnogo duže, dovoljno dugo da je srednjevekovni putnici opisuju u svojim putopisima.

Arapski noj

Arapski noj je podvrsta noja koja je nekad živela na Arabijskom polustrvu. Oni imaju bitno mesto u kulturi ove oblasti i mogu se videti naslikani na zidovima i mnogim predmetima. Jevreji nisu baš imali blagonaklon pogled na ovu pticu i ona im je bila, što se tiče roditeljskog instikta, na suprotnom kraju od rode. U stvari, nojeva jaja imaju jako tvrdu ljusku i grabljivci teško dolaze do njihovog sadržaja tako da je roditeljima bilo dozvoljeno da prošetaju i ostave gnezdo nečuvano. Ipak ovo racionalno objašnjenje nije bilo dovoljno, jer se u hebrejskoj bibliji ženka noja pominje kao bezdušna a meso noja je nečisto i Jevrejima je bilo zabranjeno da ga jedu. U vreme Rimljana, postojala je potražnja za nojevima zbog lova i mesa, a u vreme procvata islama arapski noj je predstavljao bogatstvo i eleganciju (perje, jaja, koža i meso su bili simbol luksuza). Sa razvojem vatrenog oružja nojeve je bilo mnogo lakše ubiti i postali su sve ređi, sve dok ih jednog dana više nije bilo.

Stelerova morska krava

Otkrio ju je 1741.godine blizu azijske obale Beringovog mora prirodnjak Georg Steler. Morska krava je bila skoro 8 metara dugačka i teška 3 tone. Izgledala je kao velika foka, ali je imala dva jaka prednja uda i rep nalik na kitov. Prema Steleru: „Životinja nije izlazila nikad na obalu, već je stalno bila u vodi… glava joj je mala u odnosu na telo… nema zube već dve ravne kosti – jednu gore a drugu dole.“ Bila je potpuno pitoma, što je verovatno doprinelo njenom brzom istrebljenju (27 godina nakon prvog susreta sa Evropljanima). Postoje povremena viđenja morskih krava u Beringovom moru i Grenlandu, ali su dosad ostala nepotvrđena.

Kineski rečni delfin

Kineski rečni delfin ili Baidži je bio slatkovodni delfin koji je živeo samo u reci Jangce. Njegova populacija je naglo počela da opada proteklih decenija od kad se Kina industrijalizovala i počela mnogo više da koristi reku za ribolov, transport i hidroelektrane. Tradicionalna kineska priča opisuje Baidžija kao reikarnaciju princeze koju je udavila porodica jer nije želela da se uda za čoveka koga nije volela i otud delfinu nadimak „Boginja Jangcea“. Pedesetih godina prošlog veka bilo je oko 6000 primeraka, a već 1970. ih je ostalo samo nekoliko stotina. Osamdesetih godina je ostalo oko 400 rečnih delfina a 1997.godine samo 13. Poslednji baidži je viđen 2006.godine. Glavni razlozi za njegovo istrebljenje su nelegalni lov strujom, mreže, sudari sa brodovima i zagađenje.

Javanski tigar

Javanski tigrovi su bili veoma mali u odnosu na ostale tigrove iz Azije, a to se objašnjava veličinom ostalih životinja (plena) na ostrvu Java koje su manje od onih na azijskom kopnu. Početkom 20. veka na Javi je živelo 28 miliona ljudi. Za 15 godina proizvodnja pirinča je zahtevala da se poveća obradivo zemljište za 150%. Do 1975.godine samo 8% šume je ostalo na ostrvu, a ljudska populacija je porasla na 85 miliona. Javanski tigrovi su se povlačili dok su imali gde da se povuku, a u međuvremenu su ih trovali i ubijali, jeleni – koji su bili glavni obrok tigra – su nestali, a za vreme građanskog rata oružane grupe su ih ubijale da bi se sigurnije smestile u prirodi. Od 1979. nema potvrđenih susreta sa tigrovima.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s