Preteča slona živela u Zaječaru!?

Zaječarski prirodnjaci pronašli na obodu grada fosil trosegmentnog zuba i deo kosti ogromnog deinoterijuma, koji je izumro pre tri miliona godina

Zaječar – Na Belom bregu u Zaječaru, na obodu grada, na levoj obali Crnog Timoka, zaječarski prirodnjaci pronašli su nedavno fosile kostiju (jedan zub i deo veće kosti) koje najverovatnije pripadaju ogromnom deinoterijumu, sisaru biljojedu, preteči slona, životinji koja je živela najverovatnije između tri i 20 miliona godina pre nove ere. Fosil trosegmentnog zuba pronašao je tamo, u jednom odronu, zaječarski ljubitelj prirode Milorad Pašić – Pale i odmah ga doneo na identifikaciju kod prijatelja Đorđa Ilića. Znao je da je Ilić kao geolog i poznati istraživač nafte dosta upućen u prošlost naše planete.

– „Za desetak minuta, uz pomoć obimne literature koju posedujem i fosila iz svoje zbirke, zaključio sam da je najverovatnije reč o ogromnom deinoterijumu, preteči slona. Ime životinje izvedeno je iz grčkih reči deinos (odvratan) i terion (zver), a literatura je poznaje kao kolosa koji je bio visok oko 4,5 metra i težak između 15 i 18 tona, tri puta masivniji od današnjeg slona.“  Poznati ljubitelj prirode i vlasnik više prirodnjačkih zbirki (poznat i kao vlasnik kolekcije od 400 vrsta kaktusa i ukupno 1.000 ovih biljaka) Đorđe Ilić ispričao nam je da je on kao istraživač nafte proveo više od 10 godina u Kanadi i na Aljasci, i da se tamo „zarazio” proučavanjem fosila. Uporedio je ovdašnji pronalazak s fosilima iz svoje zbirke i slikama iz literature i ubedio Paleta da je pronašao čudovišno vredne „koščice”. Zatim su se zajedno dali u traganje i pronašli još jedan deo veće kosti od iste životinje i opet napravili poređenja. Deinoterijum – ništa drugo!

– „U početku sam mislio da je zub mogao da ispadne slučajno u borbi ili u toku hranjenja i da je zver tuda samo prošla, ali kada smo pronašli i kost ubeđen sam da je „grozna zver” tu negde i uginula i da smo na tragu da pronađemo ceo skelet. Tek bi to bila senzacija. Ali, ko i koliko treba da kopa…“ U šali, popularni Đole Naftaš kaže kako bi bilo dobro da neko „pusti buvu” kako je tu pronađeno i nekoliko zlatnika. Dobili bismo, kaže, besplatne kopače. Naišlo bi se tako na ogromnu količinu kostiju jer je deinoterijum bio drugi sisar po veličini koji je ikada hodao ovom planetom, posle mamuta. Živeo je na području Afrike, Evrope i Azije. Pronalazak skeleta bio bi i turistička atrakcija za Zaječar. Potvrdilo bi se, verovatno, da je Zaječar sa okolinom bio na migracionom putu ove praistorijske životinje iz Azije i Afrike u Evropu. Đorđe Ilić ima 50 godina. Tvrdi da je jedini do sada kompletan skelet deinoterijuma iskopan krajem 19. veka u Rumuniji i da je sada izložen u Prirodnjačkom muzeju u Bukureštu. Ilić ga je i sam video pošto se školovao u Ploeštiju i sada poseduje svuda priznatu i cenjenu diplomu tamošnjeg Instituta za naftu. Vrhunski je, dokazani, stručnjak za dubinska bušenja. Naftu je istraživao više od 20 godina u našoj zemlji, Kanadi i na Aljasci. A kao turista i ljubopitljivi posmatrač bio je u Peruu, Boliviji, Meksiku, Singapuru, u mnogim predelima Kanade, Egiptu i svim zemljama severne Afrike, u gotovo svim zemljama Evrope, na Havajima, na Tajlandu i Bliskom istoku

Svoje „koščice” koje sada upoređuje sa onima otkrivenim na Belom bregu doneo je iz Dramhalera u Kanadi, gde se sada nalazi najveći muzej dinosaurusa na svetu. Za razliku od deinoterijuma, koji je bio sisar, dinosaurus je bio gmizavac. I veći i od današnjeg „grozne” zaječarske zverke.

Đole i Pale se nadaju da će se uskoro pojaviti i skelet deinoterijuma. Nemaju ništa protiv da naši vrhunski specijalisti iz nadležnih institucija odmah krenu iz Beograda za Zaječar. Ali, Đole ne namerava da se odvaja od pronađenih kostiju. Plaši se, veli, da ne „ispare” na nekom crnom tržištu.

A i to se često događa, i kod nas, i u svetu.

 

 


3 comments

  1. On jeste surlaš, zapravo pripada familiji proboscida (kojoj pripadaju i današnji slonovi). Imao je povijne donje kljove i veliku surlu. Postojalo je nekoliko vrsta ovog roda (Dinotherium), neke su bili znatno krupnije i veće od današnjeg slona. Inace sama morfologija zuba se jako razlikuje od mamuta i današnjih slonova. A zubi su kod sisara glavna karakteristika, na osnovu koje se određuju vrste.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s